U ovom uzrastu deca se najčešće prvi put sreću sa organizovanim oblikom vežbanja, odnosno treningom. Glavni zadatak je da deca zavole da “vežbaju”.
Osnovni metod je igra. Deca se na trenigu igraju džudoa ali samo one igre koje im trener zada. Na taj način usmeravamo njihovu aktivost a da im pri tome ona predstavlja izvor sreće i zadovoljstva. Glavni cilj je raditi na poboljšanju motiorike, ravnoteže i orjentacije u prostoru. Poštovanje trenera, drugara, shvatanje značaja čiste opreme i mnogi drugi bitni detalji postaju vrednosti koje deca polako usvajaju kao neodvojive osobine treninga, ali i života.Deca se u ovom uzrastu ne opterećuju terminologijom, pravilima ili tehnikama judoa. Kroz igre koje podsećaju na judo, sa dosta guranja, vučenja, prevrtanja, držanja, trudimo se da, kroz kontakt sa drugom decom, razvijaju osećaj za ravnotežu, balans i orjentaciju u prostoru.
Zamislite sve mladunce životinja kako se igraju, bore, prevrću, nadjačavaju, nadmudruju, napadaju i brane i biće vam odmah jasan značaj ovih pokreta.
