„Džudo kodeks obuhvata svo znanje stećeno kroz istraživanje i praktikovanje džudoa, u skladu s principima i vrednostima koje je postavio osnivač Jigoro Kano, zajedno sa kasnijim usklađivanjem ponašanja.“
Džiju-džicu proizlazi iz tradicije borbe samuraja i bušija, japanskih ratnika. Ključne tehnike džiju-džicua poznate su kao Kumiuchi-waza, koje obuhvataju niz tehnika borbe s kratkim oružjem ili bez oružja, namenjenih za ubijanje, povređivanje ili hvatanje protivnika. Ove tehnike su evoluirale tokom Edo perioda (1603-1867).
Na temelju džiju-džicua, posebno iz škola Kito i Tenjin Shinyo među mnogim drugima, Kano je pružio novu interpretaciju tri ključne komponente modernog obrazovanja: znanje, moral i fizičko obrazovanje. Nakon jačanja tehnika, metoda vežbanja i uspostavljanja pravila suđenja, džudo je priznat kao sveobuhvatan „do“ – put, koji služi kao metoda za unapređenje karaktera i uma.
Džudo je sredstvo obrazovanja. Osmišljen od strane Jigoro Kanoa, oslanja se na proučavanje i praktikovanje sistema napada i odbrane koji proizilaze iz različitih sistema japanske tradicionalne borbe (džudžicu) koji privileguju tehnike projekcije i kontrole. Iskreno i redovno vežbanje, produženo u vremenu, vođeno osnovnim principima džudoa i poštovanjem njegovih osnova, podstiče pristup autonomiji, samokontroli, poštovanju drugih i sagledavanju stvarnosti. Edukativna vrednost džudoa prenesena je kroz ideogram DO (napredak, put, određeno područje studija) u reči JU-DO.
Stubovi džudo prakse proizilaze iz tri ključna i nerazdvojiva principa koje je naglasio Džigoro Kano.
Prvi princip je princip nenapadanja i prilagođavanja (Ju). Ovaj princip je tesno povezan sa disciplinom do te mere da joj daje ime: vežbati Džudo znači kretati se putem (Do) primene principa prilagođavanja (Ju). Poziva na angažovanje u vežbama koje se fokusiraju na harmoniju pokreta, ritma i ravnoteže snaga, umesto da se baziraju isključivo na fizičku snagu. Ovo je pristup ka postizanju suptilnog majstorstva u kontroli pokreta. Ju je stav.
Drugi princip podrazumeva istraživanje najboljeg korišćenja fizičke i mentalne snage. Koristeći prvi princip i prevazilazeći ga, drugi princip sugeriše primenu najprikladnijeg rešenja za svaki problem: delovati precizno, u pravo vreme, s potpunom kontrolom upotrebljene energije, koristiti snagu i nameru protivnika protiv njega.
Treći princip se oslanja na ideju harmonije, postizanje uzajamnog prosperiteta kroz sinergiju naše vlastite snage s snagom drugih. Ovaj koncept proističe iz iskrenog praktikovanja prvih dva principa i naglašava važnost grupnog rada za unapređenje svakog pojedinca. U kontekstu džudoa, individualni progres se ostvaruje kroz uzajamnu podršku i odricanja. Jita Yuwa Kyoei, što znači „samozaštita i uzajamna dobrobit“, predstavlja suštinu ovog principa.
Vežbanje džudoa obuhvata ključne i neodvojive komponente koje su od suštinskog značaja.
Ovo je prostor posvećen vežbanju, učenju i aktivnostima. Pruža izolaciju od spoljnih distrakcija kako bi podstakao fokus i prisutnost uma, što olakšava organizaciju džudo sesija. Dojo nije samo fizički prostor, već i mentalna i emotivna veza koja spaja džudiste čak i kada nisu zajedno.
Džudoka se pridržava jasno definisanih pravila dojo-a, uključujući tačnost, čistoću, pažljivo slušanje, kontrolu nad vlastitim postupcima i rečima. Pored toga, džudoka teži poštovanju neizrečenih normi, poput posvećenosti i doslednosti u naporu, kao i lične težnje za unapređenjem.
Bušido kod (BU: Borbeni. SHI: Ratnik. DO: Put) primenjivan je od strane „Buši“ staleža ratnika do 19. veka. Predani prema svom nadređenom, nisu se plašili opasnosti ili smrti. Njihove osnovne vrednosti bile su: čast, hrabrost i vernost.
Moralni kodeks Francuskog džudo saveza inspirisan je Bušido kodom. Kreiran je 1985. godine. Od tada, mnogi savezi su usvojili ovaj koncept.
Beli džudo kimono (judogi) je jednostavan i izdržljiv. Identičan za sve, simbolizuje jednakost u predanosti i trudu tokom treninga. Svi praktikuju džudo u istoj uniformi, eliminišući društvene razlike. Nivo veštine u džudou odražava se kroz boju pojasa koji osoba nosi. Džudo trener obavezno nosi beli džudo kimono, bez majice (izuzev za žene) i bez čarapa.
Vodi obuku prema tehničkom majstorstvu oslanjajući se na osnovne principe i temelje džuda. Trener je primer i uzor.
Džudo se vežba u paru. Džudoka uzima u obzir drugog i prilagođava se različitostima svakoga. Poštuje duh vežbanja.
Vežbanje je neizvodljivo bez održavanja određenog položaja tela. Postoje specifični zahvati za obe strane, kako desnu tako i levu. U džudu su propisana pravila koja definišu zahvate.
Poklon je formalni znak poštovanja džudoke prema treneru, partneru, mestu vežbanja i borbenom prostoru. Otvara i zatvara svaku suštinsku fazu vežbanja. Postoji stajaći poklon i poklon na kolenima.
Pravila ponašanja su usko povezana s pristupom unutar i izvan tatamija, a manifestuje se kroz pravilno ponašanje u vezi s nošenjem kimona i izražavanjem stavova.
Svako džudo bacanje zahteva aktivno učešće džudiste koji izvodi bacanje i onog koji biva bačen. Džudista mora da uspešno usvoji veštinu pada kako bi izbegao povredu i omogućio dalji napredak. Pad predstavlja mentalni i fizički test.
Uspešnost džudiste proizlazi iz temeljnog usvajanja tehnike i postepenog usavršavanja položaja i pokreta koji rezultiraju gubitkom ravnoteže kod protivnika. To se postiže kroz osnovne tehnike i dinamičke elemente izvođenja, stvarajući zajedničku platformu znanja i veština. Ova osnovna podloga omogućava svakom pojedincu da razvije svoj jedinstveni pristup praktikovanju džudoa.
Randori je situacija u džudou gde se dvoje džudista bore, ali gde pobeda ili poraz nisu ključni. Ponavljanje randorija omogućava sticanje fizičke slobode, mentalne pripremljenosti za suparništvo, dinamičnu primenu naučenih tehnika, duboko razumevanje kroz razmenu s partnerom, kao i osvajanje i usavršavanje različitih principa napada i odbrane. Ova praksa se sprovodi s ciljem kontinuiranog napredovanja.
Borba (Shiai), predstavlja borbu dvoje džudista čiji je ishod pobeda ili poraz. Ova vežba se izvodi s partnerom ili nepoznatim džudistom, po unapred definisanim pravilima koja određuju pobednika. Važno je shvatiti da rezultat borbe nije konačna ocena veštine džudiste.. Redovno učestvovanje u borbamai pruža priliku za istraživanje taktičke i psihološke dimenzije borbe. Ovaj oblik vežbe predstavlja ispitivanje veštine, omogućavajući međusobnu evaluaciju tehničkih, fizičkih i mentalnih sposobnosti.
Kata je tradicionalni proces prenosa osnovnih principa džuda. Sastoji se od memorisanja širokog spektra tehnika koje su istorijski utvrđene i izvođenja istih na precizan način u harmoniji sa partnerom. Stil mora biti dobro kontrolisan i mora donositi iskren izraz borbenog pokreta i potpunu mentalnu i fizičku posvećenost sportiste. Kao sredstvo stabilnosti i trajnosti, kata predstavlja vezu između svih sportista, bez obzira na njihovo iskustvo.
Kate su tehnički konvencionalne vežbe koje se javljaju u većini orijentalnih borilačkih veština. Ovi načini treninga čine osnovu tradicionalnog džuda. To su kodificirane vežbe osnovnih tehnika džuda unutar definisanog okvira i slede precizan ceremonijal.
Kate takođe predstavljaju duh discipline i ističu osnovne kvalitete džudista. Postoji osam kata koje su uglavnom usvojene u Kodoakan džudou. Svaka kata ilustruje različite aspekte i principe ove discipline. Kate osiguravaju neprekidan prenos tradicionalnih vrednosti džudoa.
Napravljena od strane Džigoro Kanoa 1887. godine.
Fokusira se na glavne tehnike bacanja. Podeljeno je u pet kategorija koje se odnose na pet skupova tehnika.
Skup tehnika izvodi se s obe strane (desno i levo) i unapred određenim redosledom. Cilj je istaći osnovne principe tehnika bacanja: narušavanje ravnoteže, ulazak i pad.
1. skup: ručne tehnike (Te-waza) – Uki-otoshi, Seoi-nage, Kata-guruma.
2. skup: bočne tehnike (Koshi-waza) – Uki-goshi, Harai-goshi, Tsurikomi-goshi.
3. skup: nožne tehnike (Ashi-waza) – Okuri-ashi-harai, Sasae-tsurikomi-ashi, Uchimata.
4. skup: leđne/zadnjične požrtvovane tehnike (Ma-sutemi-waza) – Tomoe-nage, Ura-nage, Sumi-gaeshi.
5. skup: bočne požrtvovane tehnike (Yoko-sutemi-waza) – Yoko-gake, Yokoguruma, Uki-waza.
Napravljena od strane Džigoro Kanoa između 1884 i 1887. godine.
Fokusira se na osnovne aspekte borbe na zemlji u džudu. Sastoji se od 15 tehnika grupisanih u 3 kategorije.
Tehnike zahvata su prva kategorija, tehnike gušenja su druga, a tehnike poluga su treća.
Prvo, sve tehnike su prikazane u osnovnom stilu, zatim sa reakcijama partnera i mogućim prilagođenjima.
1. skup: Osaekomi-waza (tehnike zahvata) – Kesa-gatame, Kata-gatame, Kami-shiho-gatame, Yoko-shiho-gatame, Kuzure-kami-shiho-gatame
2. skup: Shime-waza (tehnike gušenja) – Kata-juji-Jime, Hadaka-jime, Okuri-eri-jime, Kataha-jime, Gyaku-juji-jime
3. skup: Kansetsu-waza (tehnike poluga) – Ude-garami, Ude-hishigi-juji-gatame, Ude-hishigi-ude-gatame, Ude-hishigi-hiza-gatame, Ashi-garami
Ovo je džicu Kata iz Kito škole. Ova kata se pripisuje Ibaragi TOSHIFUSI. Džigoro Kano je neko vreme proučavao Kito školu sa majstorom Libukom, pa je uveo Koshiki-no-kata u džudo.
Ova kata se fokusira na stare tehnike samoodbrane. Sastoji se od dve kategorije, grupisane u 14 i 7 tehnika, redom. Prva kategorija se izvodi polako jer se pretpostavlja da borci nose oklop. Druga kategorija je brža i bez prekida.
Prvi set: Omote (prednji) Tai, Yume-no-uchi, Ryoku-hi, Mizu-guruma, Mizu-nagare, Hiki-otoshi, Ko-daore, Uchi-kudaki, Tani-otoshi, Kuruma-daore, Shikoro-dori, Shikoro-gaeshi, Yu-dachi, Taki-otoshi.
Drugi set: Ura Mi-kudaki, Kuruma-gaeshi, Mizu-iri, Ryu-setsu, Saka-otoshi, Yuki-ore, Iwa-nami.
Kreirana od strane Džigoro Kanoa oko 1887. godine.
Kata fleksibilnosti: Polako se izvodi i ne uključuje bacanje. Sastoji se od tri kategorije, svaka sa po pet tehnika.
Kodokan veštine samoobrane su set unapred dogovorenih formi za samoobranu u džudou.
To je najnovija kata u džudou, stvorena 1956. godine. Fokusira se na različite tehnike lične odbrane protiv udaraca pesnicom, udaraca nogom, noža, drvene palice i napada blizu sa oružjem. Takođe se bavi različitim vrstama hvatanja.
Najkraća kata jer se sastoji samo od pet tehnika. Takođe predstavlja pet principa džudoa.
Ova kata sadrži elemente i fizičkog vaspitanja i borilačkih veština, sa formama napada i odbrane koje se sastoje od osam pokreta tandoku-renshu i devet pokreta sotai-renshu.
Ova kata je razvijena na Univerzitetu Waseda. Sastoji se od dve kategorije, svaka sa po šest tehnika. Fokusira se na glavne kontranapade, pri čemu se prva fokusira na nožne tehnike a druga na bočne tehnike.
Zvanje predstavlja simbol napretka džudiste na globalnom nivou, obuhvatajući mentalni (Šin), tehnički (Gi) i fizički (Tai) aspekt. Jasno merilo tog napretka je zasluženi pojas, pri čemu crni pojas označava dostizanje prvog značajnog stepena u ovom razvoju. Osim toga, zvanje simbolizuje jedinstvo džudista, postignuto kroz zajednički trud i kolektivna ispitivanja. Džudista koji dostigne neophodan nivo mora se adekvatno pripremiti i položiti ispit kako bi napredovao ka sledećem zvanju. Zvanje takođe nosi u sebi prepoznavanje i odgovornost.
Judo pojasevi:
To je škola koju je Džigoro Kano osnovao kako bi podučavao džudo 1882. godine.
1922 osniva se Kodokan Kodeks Udruženje
Džudo, olimpijski sport od 1964. godine, proizašao je iz vizije Džigora Kana, koji ga je osnovao 1882. kao borilačku veštinu sa temeljnim ciljem unapređenja fizičkog i intelektualnog obrazovanja ljudi.
U skladu s temeljnim principima koji su vodili stvaranje džudoa, Međunarodna federacija za džudo (IJF) uspostavila je Kodeks etike koji se prilagođava svima uključenima u džudo. Ovaj Kodeks etike reflektuje osnovne principe Kodeksa etike Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), služeći kao referenca koju je obavezno poštovati.
Stoga, IJF, njegovi članovi i svi koji su uključeni u organizaciju događanja IJF-a obavezni su živeti ove obrazovne vrednosti i pridržavati se ovog kodeksa ponašanja kako bi osigurali poštovanje Kodeksa etike.
Očuvanje dostojanstva pojedinca osnovni je zahtev olimpizma.
Nema tolerancije za diskriminaciju među učesnicima na osnovu rase, pola, etničkog porekla, religijskih uverenja, filozofske orijentacije, političkih stavova, bračnog statusa ili drugih kriterijuma.
Uzimanje dopinga na svim nivoima je strogo zabranjeno, a propisi iz Svetskog kodeksa protiv dopinga moraju biti dosledno poštovani.
Bilo koja forma maltretiranja učesnika, bilo da se odnosi na fizičko, profesionalno, versko, političko, hijerarhijsko ili seksualno uznemiravanje, kao i svaki oblik fizičkog ili mentalnog povređivanja učesnika, strogo su zabranjeni.
Svako učešće ili podrška, u svim oblicima promocije klađenja u vezi sa sportom uopšte, a posebno Olimpijskim igrama, takođe su zabranjeni. Oni ne smeju na bilo koji način ugroziti princip fer pleja, iskazivati nesportsko ponašanje ili pokušavati uticati na rezultate takmičenja suprotno sportskoj etici.
Svi menadžeri i zvaničnici Međunarodne judo federacije (IJF), kao i njeni kontinentalni, nacionalni i ostali članovi, obavezni su da poštuju odredbe Olimpijske povelje i Kodeksa etike Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) i IJF-a. Izraz „Olimpijske stranke“ odnosi se na IJF, njegove strukture i olimpijska tela u svim kontekstima.
Takmičari, a posebno oni vrhunski, predstavljaju lice džudoa; moraju prenositi, kroz svoje ponašanje, obrazovne vrednosti i etiku naše discipline.
Vrhunski takmičari kako na, tako i van tatamija predstavljaju sliku džudoa.
Ceremonija poklona formalizovana je od strane IJF Komisije za obrazovanje. Morala bi se pažljivo poštovati.
Pokloni, a posebno pozdrav protivniku na početku borbe, moraju se rigorozno poštovati, i zabranjeno je koristiti pozdrave ili ceremonije iz drugih borilačkih sportova ili disciplina.
Naravno, dozvoljeno je čestitati protivniku na kraju borbe ili se izviniti za neki nespretni gest.
Pravila sporta i propisi o antidopingu i klađenju moraju se pažljivo poštovati.
Poštujte propise takmičenja i uputstva organizatora, posebno raspored i različite protokole. Iskažite poštovanje i uvek kontrolišite svoje stavove i osećanja tokom dodele nagrada i drugih događaja.
Fizički izgled i čistoća su važni. Pazite na eventualnu kontaminaciju. Pojavite se sa čistim džudogi-jem u skladu sa propisima IJF-a. Nosite obuću van tatamija i nikada ne ulazite na takmičarski tatami ili zagrevanje s obućom.
Ne pokazujte nikakve objekte, znakove, verske gestove ili pokrete bilo kakvog istaknutog oblika pre, tokom ili posle borbe ili tokom formalnih ceremonija.
Poštujte odluke sudija bez prigovora, kako tokom, tako i nakon takmičenja.
NIKADA NE GUBITE BORBU DOBROVOLJNO i uvek obavestite IJF o svakom ponuđenom poklonu kako biste namestili borbu.